Ugovori o kupoprodaji nepokretnosti su dosta kompleksni ugovori pri čijem zaključivanju treba biti posebno pažljiv i voditi računa da je ugovor zaključen u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i Zakona o prometu nepokretnosti.
Na današnjem tržištu nekretnina, posebno na teritoriji Beograda, svaka kupovina nepokretnosti predstavlja određeni stres i rizik, što pogotovo važi kada se radi o kupovini nepokretnosti koje su neuknjižene. Naime, iako kupovina nepokretnosti koja nije upisana u Katastar nepokretnosti, predstavlja neku vrstu rizika, ipak isto ne znači da ovakve kupovine treba u potpunosti izbegavati, jer se kod istih pomenuti rizik može svesti na minimum ukoliko se procedura odradi na adekvatan način uz ispunjenje određenih uslova.
Ono što odlikuje ovakav promet nepokretnosti jeste činjenica da je procedura nešto komplikovanija zbog dodatne dokumentacije koju treba pribaviti, kao i činjenica da se ovakve nepokretnosti upravo zbog toga što su neuknjižene, prodaju po znatno nižoj ceni.
Dakle, ukoliko postoji namera prometovanja nepokretnosti koje nisu legalizovane, odnosno uknjižene, da bi se istima moglo prometovati, pored Ugovora o kupoprodaji koji mora biti sastavljen u skladu sa gore pobrojanim zakonima, javnom beležniku se mora podneti i dodatna dokumentacija:
- Kompletan imovinsko-pravni sled dokumentacije do prvog vlasnika (odn. sled koji dokazuje vezu sa vlasnikom zemljišta);
- Uverenje Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata, koje potvrđuje da je za predmetnu nepokretnost podnet zahtev za ozakonjenje, odnosno legalizaciju;
- Izvod iz projekta izvedenog stanja kako bi se identifikovao predmetni objekat, njegov položaj, struktura;
Javni beležnik može, pored već pobrojane, zatražiti i dodatnu dokumentaciju, te ukoliko utvrdi da je celokupna dostavljena dokumentacija uredna, odobriće solemnizaciju Ugovora o kupoprodaji predmetnog neuknjiženog objekta.
