Već neko vreme postoji uvreženo mišljenje da je borba u određenim pravnim situacijama unapred izgubljena. Čak i kada to nije slučaj, postupak može biti dugotrajan i iscrpljujući, zbog čega mnogi odustaju od ostvarivanja svojih prava pred nadležnim sudovima.
Jedan od takvih specifičnih slučajeva jeste nezakonit otkaz zaposlenom u Ambasadi SAD u Republici Srbiji. U ovom tekstu pokušaćemo da približimo ovu temu svakom čitaocu i objasnimo prava koja zakon garantuje zaposlenima.
Prema Zakonu o radu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka Ustavnog suda, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje), svaki poslodavac – uključujući i Ambasadu SAD – može zaposlenom otkazati ugovor o radu samo ako postoji neki od razloga predviđenih članom 179. Zakona. Ti razlozi uključuju neispunjavanje radnih obaveza, nedostatak potrebnih znanja i veština, zloupotrebu položaja, prekoračenje ovlašćenja, neopravdano odbijanje izvršavanja zadataka ili situacije u kojima zaposleni postane tehnološki višak.
Samim tim, ako ne postoji pravno utemeljen razlog za otkaz, zaposleni ima puno pravo da traži sudsku zaštitu – uključujući povratak na posao, nadoknadu štete i isplatu doprinosa za period u kojem nije radio.
Međutim, iako zakon jasno definiše pravila davanja otkaza, u pojedinim situacijama njegova primena nailazi na ozbiljne prepreke. U praksi, kada zaposleni u Ambasadi SAD na teritoriji Srbije dobije nezakonit otkaz i podnese tužbu nadležnom sudu, sudovi se često oglašavaju nenadležnim.
Razlog za ovakvo postupanje objašnjavaju pozivanjem na Konvenciju o slanju sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovinskim stvarima, prema kojoj poziv za stranu državu ne može biti upućen direktno Ambasadi kao tuženom, već mora proći kroz Centralnu vlast Sjedinjenih Američkih Država. Na taj način dolazi do paradoksalne situacije: s jedne strane, pravi se razlika između Ambasade SAD i Vlade SAD, dok se s druge strane tvrdi da Ambasada ne može imati odvojen pravni subjektivitet od Vlade.
Posledica ovakve prakse jeste da srpski sudovi odbijaju da postupaju u ovakvim slučajevima, čime zaposleni kome je nezakonito otkazan ugovor ostaje bez mogućnosti da ostvari svoja prava. To dovodi do pravne nesigurnosti i obeshrabruje građane da se uopšte upuste u borbu za pravdu.
Nedostatak volje sudskih organa da postupaju u skladu sa zakonom i etičkim načelima dovodi do toga da većina oštećenih odustane čim sud proglasi nenadležnost. Međutim, oni koji istraju u pravnoj borbi obraćaju se Ustavnom sudu Republike Srbije i, ako ni tu ne pronađu zaštitu, dalje podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Iako je ovaj proces dugotrajan, finansijski iscrpljujući i psihički naporan, on ipak može doneti pravdu. Zato, svima koji se nađu u sličnoj situaciji, poručujemo: ne odustajte – zakon je na vašoj strani.
